Predgovor

 

Tekstovi koji su pred vama, ovako skupljeni na jednom mestu, bazirani su na tekstovima koje sam tokom

dužeg perioda vremena, negde između 1993 i 1999 godine, objavljivao u beogradskom časopisu "Satelit

TV Video".

S obzirom na profil časopisa i ciljnu grupu čitalaca, tekstovi su bili prilagođeni dosta raznolikoj čitalačkoj

publici, koja je imala potrebu za njima i koja, u najvećem broju slučajeva, nije imala velika stručna

predznanja iz ovih oblasti fizike i elektrotehnike.

Nalazeći se u takvoj situaciji, a verovatno i zbog nekog svog unutrašnjeg poriva i senzibiliteta, pokušao

sam da tekstove pišem onako kako sam verovao da će jedino ispuniti svoj cilj. Akcenat sam postavio na

objašnjavanje i razumevanje fizičkih principa funkcionisanja procesa koji se dešavaju u prirodi, a spadaju u

oblast kojom se tekstovi bave.

Izbegao sam u potpunosti upotrebu matematičkog aparata kao instrumenta koji bi objašnjavanje i

dokazivanje, samo po sebi, učinilo jednostavnim i relativno lako shvatljivim onim čitaocima koji imaju

adekvatno tehničko, a time i matematičko obrazovanje. Međutim većina onih drugih bi ostala uskraćena

zbog izvesne suvoparnosti i implicitnosti objašnjenja dobijenih upotrebom matematičkog aparata.

Umesto toga odlučio sam se za pokušaj da, koristeći maštu čitaoca i njegovu moć vizuelizacije, učinim

vidljivim funkcionisanje prirode, ili da pokušam da pokažem i prikažem vidljivim i ono što se u prirodi ne

da videti, tj. ono što primenom matematike kao instrumenta otkrivamo i činimo vidljvim, ali nekako

implicitno. Razumevajući matematičke principe koji opisuju određenu fizičku pojavu, mi ustvari posredno

razumemo i samu pojavu.

Pokušaj neposrednog, direktnog razumevanja fizičkih pojava u svetu koji nas okružuje zahteva drugačiji

instrumentarijum. Umesto strogih matematičkih pravila i njihovog opisa realnog sveta, potrebna je mašta i

moć da se na unutrašnjem ekranu, u glavi vidi kako majka priroda, poštujući svoje stroge, gvozdene zakone

čini čuda pred našim očima. Umesto matematičkih jednačina mogu se koristiti plastični opisi i analogije, ali

pri tom se stalno mora voditi računa da se u zaključivanju i tumačenju ostane čvrsto na terenu i u okvirima

fizike  i racionalne nauke.

Takvo neposredno razumevanje principa po kojima funkcioniše priroda i svet oko nas, ne samo da

omogućava detaljan uvid i u najsitnije pojedinosti samog funkcionisanja, već omogućava i veoma lako

razumevanje nekih novih i drugačijih procesa koji se baziraju na istim ili sličnim principima. Time je i onaj

apriorni, intuitivni, istraživački i kreativni deo mišljenja, ne samo omogućen, već je od samog početka

ugrađen kao sastavni deo celokupnog znanja kao mehanizam svakog prethodnog, a time i svakog budućeg

učenja i razumevanja.

Oni koji na ovakav način uče i razumeju prirodu, vrlo dobro znaju o čemu govorim. Oni drugi, koji još nisu

otkrili ovaj način učenja i pogleda na svet, biće iznenađeni dubinom i jasnoćom uvida koji im ovakvo

poimanje prirodnih pojava nudi.

Tekstovi su pisani kao posebne, dosta precizno omeđene celine. Pokušaj da se svi tekstovi integrišu u jedan

sveobuhvatni tekst, po mom sopstvenom uverenju, doneo bi ne samo mnogo posla na preradi i

prilagođavanju tekstova, već bi poremetio i njegovu unutrašnju strukturu koja je postavljena već u toku

njegovog stvaranja. Osim toga tematska omeđenost tekstova omogućava lakše učenje i razumevanje

pojedinih zasebnih celina i njihovu efikasniju integraciju u postojeće znanje. Jedina prednost od ovakvog

poduhvata bilo bi izbegavanje nekih manjih ponavljanja i preklapanja.

Naime, kao što je poznato, mnoge tehničke oblasti se često međusobno prepliću i prelivaju tako da je teško

međusobno ih potpuno razdvojiti. Zato je prirodno da se pri opisu jedne oblasti tehnike, radi boljeg

razumevanja, neminovno moraju naznačiti, objasniti ili potpuno opisati i pojedini delovi koji pripadaju

nekim graničnim pojasevima između oblasti ili čak drugim oblastima. Tako se desilo da su u tematski

bliskim tekstovima ponekad tretirane iste ili vrlo slične pojave. Uglavnom se radi o bitnim stvarima tako da

njihovo ponavljanje može imati i korisnu svrhu – bolje razumevanje i utvrđivanje znanja.

Osim teorijskog u većini tekstova su razmatrani i neki praktični aspekti, posebno tamo gde su praktične

implikacije razmatranih teorija važne za pragmatično korišćenje stečenih znanja.

 

U Beogradu, januara 2000. god.

                                                                                                                         Autor